Topola

186

образованости, радиности и богатству, по државној моћи, по националнпм особпнама пт. д. 111. После тога треба да дође систематска репетпција о једној зем.ви и укупан иреглед једне груие држава uo неким гледиштима, као: јужне државе у Европи, словенске зем.ве, романскп народп, пндустрпјске државе, земљорадничке државе, културне земље, велике европске силе пт. д. IV. lia послетку долази иримена геогра.Фскога знања п веза с другим наставним предметпма. Да би било што впше саморадње при учењу земљописа, могу ученици п сами покушати, да на карти ирочитају оно што се на њој може јасно видети, као: да ли је нека зем.вавелика или малена, да лп је бреговита нли има више равница, да ли пма доста река и језера, већих места, саобраћајних средстава и т. д. Ну за то се претпоставља, да ученици разумеју разне знаке на карти ; с тога их треба још у почетку ове наставе упознати с картограФСким представљањем разних географских односа. Бројеви о величпни земаља, брда, река, градова, о становништву и т. д., које ученици треба да запамте, могу се заокруглити-, ну не треба сувише теретитп учеиике памћењем бројева. Ово важи нарочпто за број становника, који се мења. Није потребно ни то да ученици памте многа имена местп, него они треба да зиају добро само она места, која се одликују велпчином, важним заводима плп производима, историјском пли природном знамеиитошћу ji т. д. Према томе се удешавају и ка рте, које не треба да буду иретрпане