Topola

познате, и према утврђеној сличностп увршћују је у дотпчну к.тасу сроднпх појава. 3) Затпм се прелазп на показпвање других атчних појава, с помоћу нових експеримената, и.том приликом истиче се оно што је једпако п.ли слично у њпховом постајању п развпјању, да бп се, на основу тога, могао утврдпти п истп узрок и пронаћи један псти закок, којп влада у свпма тим појавама. Узрок и закон траже ученпци у разговору с наставником, по индуктивном методу. Тако се они упућују, да сами размишљају о узроцнма п законима код разних физичкпх ii хемијскпх појава, а да се не задовољавају самим опажањем и класиФпковањем појава. 4) Предавање се завршује ирименом дотпчнога прпроднога закона на разне технолошке радове. У највишпм разредима могу изостати неки експерпментн, али ипак се п ту почнње с објашњавањем разнпх појава, на које се ученици подсећају, а завршује се доказивањем појединих закона. Прп том се узпма у помоћ математика, која се на впшем ступњу може везпвати с природиом науком. Ну н на овом ступњу, предавања су увек јасннја п ннтересаитнпја, кад се свакога часа бар једаи експерпменат употребп. Ово се ради сад редовно и у велпким школама; а свакојако је то потребипје за средње школе. Ну наставницп, којн предају Фпзику п хемију, морају бпти вешти у експеримеитовању, и онда се неће губитп много времена на иоказивање појава, те he свакога часа остатн доста времена п за докази-

208