Topola

141

јене, постојаном дисциплином и вежбом истег неочекиване особине храбрости, истрајности и самопрегоревања; и како на бојноме пољу, или иу још страшнијем часу на мору, истп људи показују неоспорне карактеристпке правога јунаштва. Нити је морална дисциплина п практика од мањег утицаја на образовање карактера. Без ње нема нп права снстема ни рада у животу. Од ње зависп чувство самопоштовања, тековина навике послушности, развптак идеје о дужностп. Најсамопоузданији и најсамовладнији човек увек је под дисциплином; и, што је потпунија та лисциплина, све је виши његов морални стелен. Он има да регулпше своје жеље и да их одржава у потчињености вишим снагама природе му. Ове се жеље морају покоравати гласу унутарњег покретача, гласу савести; јер пначе смо ми прости робови сопствених нагон°. сиграчка. осећања и подстрека. „У превази над самим собом“ вели Хербер Спенсер - „лежи један од услова савршенства идеалног човека. Небнти прек не дати се повести час тамо час онамо за пожудом која на ред дође већ самог себе савлађивати, равнотежу над собом одржаватп, управљати збиром својих ocehaja, све док се на дело не npehe иосле ладног и зрелог смишљања — то је оно чему васпитање, морално васпитање, ваља да тежи“. Прва и најбоља школа моралне дисциплине, као што смо већ ималп прилике да покажемо, то је: Кућа\ За њом тек долази