Topola

180

лаж не може држати кућу, тако не може ни државу. Сер Тома Браун једном ставио је питање: „да ли се ђаволи лажу?“ па „не може бити“ јер пи пакао не може на лажи да опстане и . И доиста, од свију ниских порока људских, лагање је најниже. Оно је у неким случајевима и чедо неваљале природе, алп је много чешће плод просте малодушности моралне. И опет, никојп се грех тако олако не узима као овај. Тако ће се често пздати наредба млађима да кажу, ко запита, оно што није: а наш Хари Вотн описао нам је једнога посланика, који је „као поштен човек опуномоћен код странпх дворова да, у државном ннтересу, лаже туђ свет“. Ово је, наравно, била сатпра на сам порок; али је она ппсца њеног довела у немилост код краља Јакова 1-ог, тако, да је Један противник (ппшчев) добно прплпке да говори о самом предмету као о „једном принципу монархове религије Сам порок јавља се у многим и разним облицима, као што су на пример „дипломацпја", „практичност" „морално резервисање", а која мање впше прожимају све класе нашег друштва. Неки пут сс оно показује и у увпјању израза, како би сс лажан упечатак произвео. То је она врста лагања коју је један Француз оппсао као „врдаламу". Него, у свету има људи тако уских појмова и непоштених карактера, да ће се чак и дичити својнм језуитским талентпма