Topola

181

тпме т. ј. што умеју жестоко подвалиги, као гуја истину обићи, и на стражња врата морала утећи, и опет пзгледатп као да су право говорили, правилно поступпли. Установе и системе које се на таквом основу подигну, морају, по самој природи својој, бити шупље п лажне. „Обуци лаж и у најбољу хаљину“ вели Џорџ Херберт „па ће ипак на видпк изаћи“. Лагање у очи јесте један дрзак, и у толико већи, порок; али и оно нпје тако гнусно као што је врдалама и подвала. Неискреност, као и лаж, јавља се у многим и разним облицима. Ту спада оно „правити се невешт“ у часу кад треба противно поступити; за тим, оно привидно „слагање“ са нечијим мишлењем, па избегавање права одговара на права питања, - на она вешта обећања која после изађу на „погрешна ра-зумевања“ (а да у ствари није „ништа ни обећано"); и најзад оно „ћутање“ кад дужност налаже да се истина гласно пзговари. По себи се разуме да ту спада и она формула: бити свакоме прав на речи а никоме на делу, формула људи, који се дуго могу да протурају, али који најзад свршавају као пропале варалице. Друга врста неискренпх људи показује се у својим претензијама, које су увек веће него што су праве им заслуге, Искрен човек, на против, биће скроман и нпкада неће парадирати са својим делима и подвпзнма. ‘Тако, кад је Пиш пред смрт оболео, у Еи-