Topola

182

глеску стпгну вести о великим победама Велингтоновим у Инђији. „Што више слушам“ рекао је тада Пнт „о подвпзима тога човека (Велингтона) све се више дивим скромности са којом он прима заслужену хвалу. То је једини мени познати јунак који се никада није погордио, а који је толико разлога имао да се сујети преда. Исто ово вели професор Тиндал о славноме коме је „свака претенцијозност, па јављала се она у жпвоту пли у философијп, била подједнако мрска“. Др. Маршал Хол био је не мање човек куражне пстпне, дужностаи и мужаствен. „Ја нитп могу нити хоћу да се за лаж з?клоним“, говорио је он и, кад је само био на чисто са онпм шта је право, он му је сљедовао са слепим пожртвовањем, не гледајући нп на чији хатар, п не презајући нп од какве страхоте. Од чувених васпптача наше омладине, нпко није толпко полагао на врлпну искрености као Др. Арнолд. Оа ју је трајно и уливао у ове младе душе као нешто најсветпје, као саму основу правог мужаства. Он је дотле терао у уздизању истиннтостп, а сузбијању наклоностп лагању код деце, да је код њих будио п развијао високу врлпну частољубља. „Је ли тако баш то било, дијете“? „Тако је“ „Чујеш, ја се ослањам на твоју реч; и, кад тп кажеш да је тако, онда је тако, ондаје тако и никако друкче". На овај пачин ђацп су његови научили да сматрају за великп грех казати неистину, и то тако,.