Topola

183

да се најзад и један другом обраћали са; „ко има образа да слаже г. Арволда кад он свакоме онако верује 1 ). Један од иајсјајнијих примера карактера у дужности, човека истинита и радена, даје нам живот покојнога Ђорђа Вилсона, професора технологије на единбуршком университету. Ми доносимо ову слику под титулом дужности, али би она исто тако могла доћи у ред куражи , веселе нарави и вредноће, по што одговора и свим овим другим особинама. Вилсонов је живот, доиста, чудо веселоотрпљене муке, доказ моћи п преваге коју душа над телом има. Ако ико, Вилсон је показао, да је морална снага, и до самога пркоса физичкој, претежнија, као и да је потпуно право нмао његов земљак Др. Кен кад је ову изреку изустпо: „та, душа је људска увек кадра да тело овоје из блата извуче“. Вилсон је у детињству му био бистро и живо дете, но једва је стао на снагу, а састав му почне показивати знаке болестп. Још у седамнајестој години он је патио од меланхолије п неспавања. „Нема ништа од мене“ говорио је он једпом прпјатељу —„ја hy најпре нропасти са главе, а за -њом ће и остала снага“. Паипак, он сам не даде мира ни глави ни снази сиојој. Кад се са књигом п пером растајао, он се онда напрезао да се разонодн по Хајлендским Планинама. Дуги

р. Видк „Животоиис Арнолдон“.