Topola

212

Разлика између човека од брза такта њ товека без пкаква такта, најбоље седајевидети из разговора који је једном вођен између лорда Палмерсшона и вајара Бенса. „Има ли каквпх новостп из Француске. милорде? Како стрјимо са Лујом Нанолеоном?“ отпоче Бенс разговор у последњој прилпцп коју му је Палмеротон дао. „Верујте, господине, да не знам; још ннсам чптао новине. Сиромах Бенс имао је врло много красних својстава, н бпо је човек од стварна дара; алн је припадао оном велпком броју људи којп губе свој пут у животу само за то, што немају такта. Међу тпм, толнка је сила понашање са тактом удружено, да је један од најружнијих људи у Енглеској, по пмену Вилкс, имао обичај да каже: „да, што се тиче удварачког успеха код дама, он даје само три дана више најлепшем момку Велнке ВританијеЛ Разуме се, да ми не ћемо правцтп друштва г. Вплксу у овако претераним оценама спле понашања; а нећемо ни за то, што понашање није право камење пробно за каракшер! Човек од леппх манира, као оно Вилкс, може имати и непоштена смера у игрању своје улоге. Подобно другнм лепим вештпнама, лепо понашање чпни задовољства, и јестевеома прнјатна појава; алп оно може бити п образина под којом ће се крити људп без карактера. И најуглађенијп човек може бити п пајпокваренији; и његови префпњенп манири могу се ипак свестп: на еластпчне покрете и округле фразе.