Topola

221

Сви други стихови његовп, као што нагласисмо, дишу очајањем и клонулошћу.... Оно, прнродно би било помислити даје сам запат Шекспиру довољан био, да савлада ову ману, ако је такве било. Али урођено устручавање не даје се тако лако победити. Ко би, на прпмер, веровао да глумци Гарик и Чарлс Матија који су умели играти своје улоге пред хиљадама гледалаца да су то билп v исто време и најстидљивији људи. Матија је вазда бирао мале и тесне сокачпће у Лондону, да њима обиђе свет који би га познао; а његова жена сведочи: даје „личио на збуњену овчииу“,кад бнгако на путу оеловио; или би очи оборио и сав поцрвенио ако би чуо да когод од мимопролазећих његово име прошапуће". Да! па кобирекаојош за лорда Бајрона. да је патио од стидљивости? И опет, цела је истина, да је он лично био жртва те жице. Биограф његов, на пример, прича: како се он нашао једном у посети Госпођи Пиготовој у Саутвелу; па, кад је видео да неки страни људи долазе главном стазом, а он скочп кроз прозор и утекне путањом иза куће само да их не види! Још новију и чуднију слику ове врсте карактера имамо у пок. архијепискоиу Хуетлију, којп је љуто патио од чуства стидљивости. Док је био ђак у Оксфорду, он је носио некакав прост бели капут, и тако исто прост бели шешир. Ова му је тоалета стекла надимак „белога медведа' 1 , али он сам, после,. признаје: да је то име заслуживало и ње-