Topola

222

гово понашање у друштву. Као лек од тога препоручпвалн су му прпјатељп: да гледа како други, лепо васпнтанп. људп раде у друштву, па да се и он на њпх угледа. И он је, сиромах, то пробао; али му се никако нпје дало. Управо, n кад год је запео да другима подражава. нашао је да само себе повторава. Међу тпм, заборавити на себе, и поклањатп пажње другоме, јесте право језгро учтивог понашања. Нашав, најзад, да му тај посао нпкако од руке не иде, Хуетли у очајању дигпе руке од свега рекав себп: „А. за што као ја да мучпм себе целога века? Да има какве наде да ћу успети, па нек и буде: алп кад нема, онда зар нпје паметнпје и као „медвед“ на миру умрети, него се кљукати лековима којп не лече ! Дакле, будп п остани, владико, онакав какав сп; п не разбшај главу о ~медведу“ впше но што би то чпнпо и прави медвед“! По што је оваку одлуку и у дело превео, г. Хуетли нам сведочп: „да бог поможе! -Ја не само да се опроотих оне беде која се „стпдљпвошћу “ зове, него п свпју онпх мана које свесно угађање за собом повлачи. Истина, да изгледам до зла бога неотесап, алп бар сам прпсебап, природан. Ако ме суровост личнпх манира и доводи у сукоб са углађеним светом којп не воли да му се у очи креше а оно бар душа ми зна, да, што кажем, својскп мпслим, искрено осећам, и тпм путем се људма братски одужујем; а то је на послетку главно" ,