Topola

94

тпрала оваки чулни орган на једну нарочиту врсту дражи и зато je чулни орган главни фактор при одредбн квалитета сензацпје. Најочевиднпје ce, вели ова теорија, то види код чуласлуха: базиларна мембрана састоји ce нз влакана, од којих je свако анатомски тако саграђено, да може затреперити само извесним бројем треперења y секунди и то само онда, кад ваздушне вибрацпје имају баш тај одговарајући број треверења, овде ce дакле показује најочигледније, да чулнп орган врши избор међу спољним дражима и допушта само адекватним да дејствују на сензнбилне нерве y њему. Обе ове екстрезмне теорије имају извеснпх та.чнпх и извесних погрешних момената y себи. Нетачно je тврђење прве теорије да чулнп апарати не играју никакву улогу y одређпвању квалитета сензацпје; али je такође нетачно п тврђење друге теорије да сензпбплни нерви, услед претпостављене једнакости структуре, немају никаквог непосредног удела y одређивању квалптета сензацпје. Позивање нато да мп не можемо да откријемо никакве разлике y структурп сензпбилних нерава не доказује нпшта, јер су те разлпке микроскопске природе, a њих мора бити, јер разлпка y физиолошкој функцпји (нарочито разлпка y физиолошкбј функцији, којој одговарају тако дисиаратни пспхпчки квалитети, као што су осећаји разних чула) мора ce заснивати на разлици y анатомској структурп. Кад ce дакле теорија спецпфичне енергије сензибнлних нерава довољно сузи, a теорија спецпфпчности чулног апарата довољно прошпри тако да обухватн y себи п спољну драж као фактор (јер п ако чулнн апарат врши избор међу опољним дражима ппак п сана пзабрана драж као таква очевидно игра улогу) онда те две теорије не протпврече више једна другој, и ми их можемо спојитп уједно и поставитп трећу теорпју, по којој свако чуло врши избор спољних дражп и допушта само адекватнпм дражима да дејствују на њега, али и сензибилни нерви сваког чула својом анатомском структуром y стању су да произведу физполошке