Topola

96

Чула ce могу поделити према три разне тачке гледишта. Прва подела je подела на непосредна и посредна чула. Непосредна чула (или друкчије чула за близину) одлпкују ce тиме што y њима постају сензације само непосредним додиром са објектом, на који ce односи сензација. Таква су чула шшање, укус п мирис (код чула мириса потребно je на име да партикуде миришљавог објекта уђу y чулнп орган). Код посредних чула (илп друкчије код чула за даљину), објект, на који ce односи сензација, делује на чулнн орган тек преко једног медиума: за чуло вида тај je медиум етар, за чуло слуха ваздух. Тако објективно сунце, које ce налази изван нас и y правцу којег ми локадизпрама своју субјективну слику сунца, делује на чулнп орган преко етарских осцплацпја; објект којп звучи делује на ухо преко ваздуха, a звук, којп je произведен, чује ce изван уха y околпни самог објекта. По другој подели чупа су пли нпжа, физичка, или вшпа, интелектуална, еотетпчка. Нижа су чула шшање, укус и мирпс. Она стоје y непосредној вези са органпзмом ii зато су јако емоционална. Впша су чула слух и вид. Она су ce биолошки развпла доцнпје од нижих чула, и то зато што она не служе организму тако непосредно као нпжа чула. Главна карактерпстпка вшппх чула je y томе што њпхове сензацје локализпрамо ван површпне нашег тела. Са те особпне ова су чула погодна да нам даду преставу света изван нашег организма, ii према томе она су ce и могла појавптп тек кад je за пзвесне организме наетупила потреба ориентације y већем обиму простора п времена. Осим тога значаја впшпх чула за наше сазнање спољнег света, важно je и то што оу за та чула везана многа естетичка осећања. Лепи објекти прпроде п готово сви лепи објекти уметностп састављенп су пз матерпала чула вида и слуха. По трећој подели чула су или механпчка илп хемијска према томе, да лп спољна драж изазпва y њима механичке плп хемијске процесе. 5' нерву je процес увек хемнјоки, алп процес y чулним органима слуха