Topola

103

нешто што ce неда пзменптн, док ce на правој линији може негатпвни правац произвољно променити са позитившш. · Пажљивије посматрање осећаја напора уверило би нас, да код њих морамо разликовати опет два квалитета осећајна, који стоје међусобно y односу позитивности и негативности: на име ocehaje мускуларне y ужем смислу и осећаје актпвне тежине, који постају дејством терета при његовом слободном дејству на ниже (ови последњи ocehajn постају на перпферији мускуларног чулног органа y непосредној близпни самог терета, што показује ocehaj' тежине који постаје кад ce терет једном руком држи тако да виси), Осим ова два основна квалитета отпора и напора разликујемо код ocefaaja притиска још и квалитете : глатко и рапаво, меко и тврдо. Ове разлике y квалитетпма међутим чисто су секундарне, зато што су то разлике сложених ocehaja. Кад je дата множина осеhaja притиска истог интензптета имамо глатко, a кад су ти ооећаји разног интензитета, имамо рапаво. Меко je ocehaj отпора слабог интензитета, a тврдо ocehaj отпора јаког интензитета. Још ое могу навести тупо и оштро, али ове две наведене осећајне групе имају још мање значаја од прве наведене четири (оне престављаlу разлике y просторном облику сензација пипања). Код напора разликујемо напор y мускулима, напор y костима π напор y зглобовима (у костима и зглобовима јавља ce напор само при већем терету). Кости и зглобови имају ce дакле поред мускула сматрати за чуло напора. Слично томе и зуби су орган чула пипања, јер ми осећамо притисак на зуб и то самим зубом a не месом око зуба (у унутрашњости зуба налази ce сензибилни нерв). Из овога ce види да су наши чулни органи комплициранији него што ое обични мисли. Веберова je константа за ocehaje притиска ито онда кад упоређујемо терете стављене на обе руке. Кад ce пак терети стављени на једну руку упоређују, онда константа износи до *· За ooehaj напора