Topola

104

(одн. активне тежине) за обе руке износи константа 1 . 1 a за Једнуруку Постоје два основна ocehaja температуре, топло и хладно, и они су најбољи пример за позитивност и негативност ocehaja. Топло je на име несумњиво позитиван. a хладно негатпван ocehaj. Између топлог и хладног нема квалитативног прелаза, нема дакле средњих квалитета као што je сиво прелаз између белог и црног. већ пзмеђу њих постоје са.мо интензивни прелази, тако да ce млако има схватити као топло слабог интензитета. Међу тим осим пнтензитета постоји п екстецзитет код ocehaja топлоте и хладноће, само што je он доота неодређен. Кад на пр. y чашу топле воде замочимо прст, осећамо релативно мању топлоту него кад замочимо целу руку; кад дакле топлота дејствује на више топлотних тачака, онда ce дејство њено потенцпра y централном нервном систему тако, да ocehaj постаје и интензитетом и екстензптетом својим већп. Топлоту осећамо кожом и при том je меродавна т. зв. физиолошка нулШа тачка, т. ј. температура коже. која пзносп нормално -ј- 33° С, a може варпрати од 31° до 35°. На основу ове последње вариације ми осећамо све разлике y топлоти објеката, разлпке наиме од С до -\- 70° С. Преко -Ј- 70° С ocehaj топлоте впше ce не' може да увећава п тада наступа разрушење чулног органа одн. тада престаје ocehaj топлоте и место њега јавља ce бол. Самој физполошкој нултој тачкикаотаквој не одговара нпкакав ocehaj температуре. Ga овим варирањем температуре коже одн. са физиолошком нултом тачком стојп y непосредној вези феномен адаптације коже. Кад уђсмо пз хладне собе y топлу, осећамо с почетка топлоту собе, a мало доцније не осећамо ништа. Кожа je на име дејством спољне дражи подпгла своју температуру п кад je то подизање престало, кад ce кожа адаптирала, онда je престао и сам ocehaj топлоте. При томе кожа није добилалхсту температуру коју имају околни објектп, јер адаптацпја коже значи само варпрање температуре њене y извесшш врло уским гранпцама, док ce не достигне физи-