Topola

107

постоје извесни привпдни пзузеци, који говоре против овог биолошког објашњења, на пр. олован шећер je сладак али je отрован. Међутим овп привпдни изузеци објашњавају ce лако баш на основу самих приндппа еволуције; оловни шећер не налази ce на име y природи y довољној колпчини, да би могао дејствовати као фактор y еволуцији одн. да би могао приморати чуло укуса да ce на њега адаптира. Поред чула укуса има и чуло мириса велпки значај за одржање организма (као „чувар плућа“). Осим тога меоги „укус“ y ствари није чнст укус већ je помешан с мирисом, чак има „укуса“ y којима су осећаји мприса јаче заступљени од ocehaja укуса. Слатко ii горко, слано и кисело су четири проста квалитета укуса. Ако их поредимо по њиховој позитпвности и негатпвности, ' онда их можемр написатп У низу: горко слатко кисело слано A тако да и слатко и кисело стоје y супротности свако са по два квалитета. Са особинама квалптативне супротности стоји код ocehaja укуса y вези њихова емоционалност. За горко je јасно да изазива емоцију непрпјатнога, за слатко да пзазива емоцију пријатности (осим изузетних случајева). Ocehaj сланога слабог интензитета везан je са осећањем пријатнога, већег пнтензитета оа осећањем непријатнога, a тако исто и кисело. Између оупротних квалитета укуса нема средњих, али има измешаних квалитета. У том погледу чуло укуса стоји на средини између чула вида, код кога има средњпх квалитета, и чула пипања, код кога нема ни средњих ни измешаних квалитета. Код чула укуса квалитети су измешани механпчки, свака ce компонента засебно опажа. На пр. слано и горко опажамо y исти мах готово на истом месту језирга. Да чуло укуса стоји на средини између виших и нижих чула доказују и појаве комплементарног мешања укуоа и појаве њиховог контраста. При спајању двају квалитета укуса често ce· дешава да ce они потиру узајамно, на пр. слатко и слано уништавају ce и остаје укус, који није нп слан нп сладак. као што