Topola

108

зелено и црвено даје бело, y коме не можемо распознати ни црвено ни зелено. Слано потпуно компензира слатко, a само донекле компензира горко и кисело. Поред појава комплементарног мешања постоје и појаве контраста. Кад на прпмер на једном месту језика осећамо слатко, a на другом слано, онда ocehaj слаткога потенцира сланоћу ocehaja сланога. Највише ce прп контрасту узајамно потенцирају онп укусп, којп ce узајамно компензирају. 0 физиолошком процесу y нерву чула укуса зна ce мало. Хемијска драж, која утпче на чуло, мора битп течна, да бп лхогла изазвати y нерву хемијскп процес. Фпзиолошко објашњење контрастних појава мора бити исто као и код чула вида (с тога в. о томе § 20.) Веберова константа различне je величине код чула укуса за разне матернје, тако исто п величпна прага дражи. Често пута језиком можемо опазптп материје, које нисмо могли констатпрати хемијском анализом. Ta већа осетљивост чулног органа од хемкјскпх метода још je знатнпја код чула мпрпса, о коме ће бпти говора y идућем параграфу. Опширније излагање о чулу укуса наћи he читалац y W. Nagel’s der Physiologie des Menschen“ 111-er Bd. „Physiologie der Sinne“, 1905, s. 621 —646.

§ 17 Чуло мириса Чуло мирпса je нос, управо носна слузокожа на горњем делу носа, y базп носне дупље. То место осетљивостп не износп y пречнпку впше од 10 —12 мм., a по површинп 144 квд. мм. (отприлпке IV2 квадратни сантиметар). Впдели смо да су ce сва чула развила из коже (упор. § 15). 5а чуло мприса пак п за чуло вида то ce може тврдити само индиректно, јер та ce чула (управо осетљиви нервни део њихов) развијају директно из самог централног нервног система. Нервне ћелице чула мирпса директно су продужење једног дела мозга, оне су један део мозга сувпше напред