Topola

109

истурен. Тако су ce исто п нервне ћелице чула вида диферендирале из цеетралног нервног система. Код осталпх чулнпх органа пак нервне ћелпце, које служе као чулни апарат, првобитно су епителске ћелице коже, a претвориле су ce y нервне ћелице уласком сепзибилпог нерва y њпх. Код чула Miipnca драж мора битп хемијске природе ii то она мора бити y гасовитом стању. Свако тело утиче на чуло мприса само y гасовптом стању, ii то je потребно при томе да ваздушна струја, која постаје прпликом дисања, доведе y додир Чулни орган са телом које миришемо. Али то je случај само код жнвотиња које жнве y ваздуху. Код жпвотпња, које живе y водп, може драж и y течном стању утпцати на чуло мириса, као што je το констатирано код риба, код којих je чуло мириса често развијеније него код осталих кпчмењака, али има и риба, код којпх je чуло мириса слабо развијено плн готово и закржљало (то je исто случај и код сисара). Ocehaje чула мириса тсшко je поделити на квалптативне групе ито прво због тога што су за њих везане увек јаке емоције (подела мириса на пријатне и непријатне доказује, да нисмо y стању издвојити квалитете мириса од емоција везаних за њих), и друго с тога што je ce тешко еманцппиратп од асоциације појединих мприса за преставе одговарајућих материја. То асоцирање тако je прешло y навику да ми делимо мирисе према објектима који их изазивају. И доиста сви покушаји природне класификације мириса пате од ове тешкоће. Тако je Лине поставио седам врста мириса према разни.м врстама дражи, док je Цвардемакер поставио девет таквих врста. На послетку тешкоћа те класификације лежи и y врло великом чула мириса y квалитетима. За квалитете мириса као такове дају ce утврдити следећа факта. Пре свега из емоционалнооти њихове следује да мора бити позитивних и негативиих квалитета, што потврђује и пажљиво посматрање осећајне компоненте код јако непријатпих п јако пријатних мириса. Затим код мириса постоје и сложени мириси, ii то не само као л!еханичке смеше (као код чула