Topola

124

тонова који су без боје, који су прости. Друго, психолошка окала тонова обухвата све тонове који ce могу чути, од најнижих до највиших, док музичка скала обухвата само тонове који одговарају интервалу од 400 до 4000 треперења y секунди. И треће, психолошка скала тонова непрекпдна je, y њој свакитон преставља онај тон који je најближи виши y односу на претходни тон, док оу између појединих тонова музичке скале (одн. пзмеђу тонова једне музпчке октаве) могући и други тонови (половине, четвртине и т. д.)· Психолошка анализа тонова y елементарне квалилитете, на коју сада прелазимо, има y првом реду да утврди, да ли су прости тоновп психолошке скале доиста прости y апсолутном смислу. Одговор на то питање зависи y првом реду од одговора на пптање, да ли феномен октаве (т. ј. оличност првог и осмог тона) постоји π y области простпх тонова пспхолошке скале. Многи тврде на пме да сличност између прпма и октава постоји само y музпчкој скали, y којој су тонови оложени, и да на психолошкој скали простих тонова не постоји тај феномен, већ да je ту свакп виттти тон све разлпчнијп од нижих тонова y колико je впши, да ce ту дакле тонови налазе y потпуно правој линији (Штумф). По другом једном тврђењу пак (Брентано) феномен октаве ппстојп и код простих тонова, т.ј. по овом тврђењу п прост тон показује много већу спичност са тоном два пут већег броја треперења него са осталим међутоновхша. Она прва теорија објашњава сличност музичког прима са октаво.м (коју сличност мп несумњпво непосредно опажамо) обично на тај начнн. што узима да je октав најјачи од cnoредних тонова, којп ce налазе y прпму, оспм тога п тиме што су y оба тона остали тонови исти. Овакво објашњавање те сличности међутпм недовољно je из два разлога : прво, слпчност између октава и прима тако je велика и непосредна, да ce она не може објаснити споредним тоновима; и друго, y том објашњењу има извесних логичких нетачнооти, укоје овде не мо жемо улазити. Према томе феномен октаве мора постојати и код простих тонова. Чим ce пак ово последње