Topola

133

гуру поступно удаљујемо наступиће један момент (на даљини од 15 ем.) кад ce више црни крст y белом квадрату неће вндети. јер he слика његова пасти на слепу пегу левог ока. У нашем опажању међутим неће наступитп празнина, већ he ce место пшчезлог црног крста просто превући белим, т. ј. осећајем датим y непосредној околини. Физички супстрат ocehaja вида лежи y светлосним таласпма етра. Овп су таласи трансверзални, док су ваздушни таласи, којп пропзводе звук, лонгптудинални, т. ј. код оних првих правац осцилирања једног молекула стојп нормално на правцу простирања таласа, a код овпх других оба правца падају уједно. Дужинн светлосних таласа, одн. броју њихових треперења одговарају разне бојне ниансе y спектру. Велишшу та два фактора за седам главних боја y спектру показује следећа таблнда. дужнна таласа број треперења y секунди црвено 678,8 милион. делова м.м. 450.000,000.000 неранџасто 656,4 „ „ „ 472,ооо,ооо.ооо жуто 588,8 „ „ „ 526,000.000.000 зелено 526 „ „ „ 589,000.000.000 плаво 484,з „ „ „ 640,000.000.000 индигоплаво 429, 1 „ „ „ 722,000.000.000 љубичасто 392,8 „ „ „ 790,000.000.000 Али свима осећајима вида не одговарају светлосни таласи, т. ј. има ocehaja вида који физички нису директно условљенп. То су ocehaj црнога, ocehaj тродимензионалног светлог и ocehaj белог. Ocehaj црнога постаје на име кад наступи интерференција светлосних таласа (за два таласа каже ce да интерферирају кад при истој висини и дужини постоји фазна разлика за Једну половина таласа или за непаран број тих половина при интерференцији брег једног таласа пада уједно са долином другога, те молекули услед тога не осцилирају више и таласање je уништено), док ce светло напротив јавља при свакохм таласању, али није овим директно условљено. Као што ћемо доцније видети, и за бело ce мора то исто тврдити што и за црно и светло.