Topola

134

Квалитете чула вида делимо y три групе; 1) светло, 2) бело и црно, 3) боје (шарене боје, фарбе). Карактеристичне разлике ових квалитатнвних група ове су. Светло je тродимензионалан, просторан ocehaj, док су сви други осећаји чула вида дводимензионалнп, површински, т. ј. осећаји који ce опажају као површпне. Својом тродимензионалношћу разликује ce светло бптно од свих осталих ocehaj a вида. Разлика пак пзлеђу црног ii белог с једне п фарби с друге странележи y томе што ое фарбе дају поређати y један затворен круг, y коме пзмеђу сваке две фарбе постоје континуирани прелази, тако да y томе кругу нела места ни за бело ни за црно; ови су дакле нешто са т свим различно од фарби. Фарбе пмају нечег шареног y себи, док je црно п бело нешто просто. Светло je првобитно тродимензпоналан ocehaj, јер ce оно не јавља ннкада као самосталан површински ocehaj. Алп оно ce ппак може опазпти и као површпна, само као површпна над другом (обојеном илп белом или црном) површпном, као рефлекс светлоотп која пада на једну обојену површпну. Светло ce обично идентифицира са белим п потом ce каже за сунчану светлост да je бела. Да светло није бело, већ да je оно један засебан ocehaj. за то тврђење дају ce навестп три доказа. Прво, без светлога као засебног осеhaja не би бпло опажања дубине ; опажање дубпне међутим постоји (из разлога које ћемо навестп y § 27-ом); дакле постоји и светло као засебан ocehaj. Друго, светло ce јавља као рефлекс над обојеном површпном; тај рефлекс преотавља нам ce y непосредном пскуству као нешто сасвим различно од обојене површпне, што би било немогуће кад не бп постојало светло као засебан тродимензионалан ocehaj, чију гранпчну површпну чинп дата светла површина. Tpehe, постоји на послетку светло и y обојеној површинп (сјајне површине), и овде ce непосредно опажа разлика пзмеђу светлог π обојене површине, која je светла; тако псто ту постаје и разлпка између бепог п светлог јасна, пошто друкчијп утисак чпнп бело које je светло од онога које нпје светло. Бела лампа чини, кад je за-