Topola

паљена. други утисак него кад није запаљена, јер y првом случају делови светлога улазе y салху белу боју (тако исто запаљени црвени лампиони показују црвено помешано са светлим и чпне друкчпји утисак него споља осветљено илп сасвим неосветљено црвено). Има психолога који признају ову разли-ку између светлог π белог (на пр. Јодл), алп поред ње узимају да nocToiii разлика и пзмеђу мрачног и црног. Ово одвајање мрачног од црног пак погрешно je, зато што ce мрачно може свестп на смешу тродимензионалног светлог π тродпмензионалног црног. Свп други осеhajn внда оспм светлог могу ce на име изузетно'јавитп као тродимензионални само tj вези са светлим, Да постоје овп случајеви тродимензионалних ocehaja, το je несумњпво Кад je на пр. извесна провидна течност обојена, онда ce њена боја не види само на површини течности и на зидовима суда, већ кроз цео суд, скроз. Ми ту дакле впдимо тродимензионалну боју помешану са провидним (одн. светлим). Доиста, y колико je течност непровиднија, y толико ce више губи тродимензионалност ocehaja, и кад она постане потпуно непровидна, боја ce види само на зидовима суда. На исти начпн je и мрачно y углу собе тродимензионалан ocehaj зато што je ту црно измешано са светлим π то исто важи и за мрачно y ноћи. 0 тродимензионалности светлога и разлицн светлога и белога упор. моју расправу „lieber die Wahrnehmung der Tiefendimension“ y „Archiv für Systematische Philosophie“ Bd. XII 1906, s. 552 ff. η Bd. XIII 1907, s. 22—26. (на cpnCKOM „0 опажању дубине“ y преводу Николе Поиовића, „Дело“ 1908). Бело и црно су потпуно супротни једно другоме и то код та два квалитета супротност je несумњива. Нико неће тврдити да je беломе супротна ма која боја (црвено, плаво и т. д.) већ оамо дрно, и то супротност белог и црног je супротност непосредног утиска (она не долази од тога, што би ce бело и црно y своме јављању y свести узајамно искључивали). Супротност белог и дрног много je већа на дану него y сумраку, јер је црно, које ce види надану, y светлости, много