Topola

140

које нема ничег зеленог вишеу себи. И ове ce ниансе дакле дају ставити y једну зелено-плаву праву (сл. 20). Најзад ако y кругу боја пдемо од плавог даље, наићи ћемо прво на ниансе индиго-плавог, које су ближе плавом, затим на љубичасто, које je на срединп пзмеђу плавог ii црвеног, и на послетку на ниансе пурпурнога које су све ближе црвеноме, док на послетку не дођемо на само црвено од којег смо пошпи и које ничег плавог y себи нема. И ниансе плаво-црвене можемо дакле преставпти једном плаво-црвеном правом (сл. 20). На тај начин место круга боја имаћемо квадрат боја, на чијим ce теменима налазе боје, које немају никакве сличности међусобно, осим тога боје чијп je непосреднп утисак друкчпјп од непооредног утиска осталих боја (сл. 20). Док на име бојне ниансе, које леже између двеју од ове четири боје, чине утисак боје сложене из њих, дотле те четпрп чпне утисак потпуно простих боја. С тога сс ове четири п називају главним или основним бојама за разлику од оних првих, које ce назпвају споредним. Велика већпна психолога међутим одрпче ову разлику y утиску између главних и споредних боја и тврди, да je затворена линија боја апсолутан круг, т. ј. да су за наше опажање све боје просте и да je сасвим свеједно које he ce боје y кругу боја сматрати за основне a које за споредне. Ово последње тврђење међутим нетачно je. Црвено и жуто, зелено и плаво имају изузетан карактер y кругу боја и то са овпх разлога. Прво, рационална подела круга боја могућа je само на основу ове четири боје. Јер кад y кругу боја повучемо једну праву линпју, која спаја жуто са плавим, онда he ова права поделпти круг на две по ловине тако да све боје на доњој половини имају нечег слпчног са црвеним, a све боје на горњој половпни нечег сличног са зеленим (впдп слику 19). Тако ксто поделшш ли круг правом црвено-зелено на две половине, све боје на левој половини биће сличне са жутим, a све на десној сличне са плавшв Свака од ових подела дакле таква je, да све боје на једној половини имају једну заједничку бојну ознаку. Напро-