Topola

153

на исти начин производимо (такве су три боје на пр, црвена, зелена и љубичаста). На овом ce факту засшша Јунг-Хелмхолцова теорвја боја, која je међутим, као што ћемо доцније видети, погрешна и са физиолошког it са пснхолошког гледишта. Појаве конШраста двојаке су : појаве симулатног ппојаве сукцесивног контраста. Кад једно сиво метнемо y црну околину, оно изгледа мање сиво, изгледа беље; кад га пак ставимо y белу околину, оно изгледа сивље, црње него што je (a губи ce сасвим као засебна поврпшна кад га метнемо y квалптативно исту околину). Тако исто кад једно исто сиво (на пр. један комадић спве хартије) мећемо y разнообојене околине (на пр. на црвен и зелен комад хартије) оно ce неће више видети као сиво, већ he изгледати обојено и то обојено бојом која je комплементарна боји околине. На послетку кад једну исту боју будемо стављали y околиие различно обојене, она he изгледатп најзасићенија y околинп која je обојена комплементарном бојом (на пр. кад зелену боју стављамо y различно обојена поља, онда je она најзасићенија п најјача y пурпурној околини, љубичасто je најјаче y жуто-зеленој околини, црвено пак y зелено-плавој и обрнуто). Као што ce види, y свима овим случајевима различни видни квалитети двеју површина, које су y непосредном сусеству, утичу један на другог или тако, да појачавају узајамно свој специфрхчни квалитет, или тако. да један од њих мења битно специфички квалитет другога стављајући место овога квалитет себи комплементаран (боја и сиво), с тога ce ове појаве и називају појаве симултаног рсонтраста. Најпростпје и најприродније објашњење ових појава je y претпоставци, да хемијски процес на мрежици, који одговара једном извесном видном квалитету, изазива y најближој околини процес који му je супротан (антагонистички процес), одн. да такав један процес, који већ постоји, појачава. Треба међутим поменути да има психолога и физиолога, који појаве контраста објашњавају чисто психолошки, којн гледају y њима једну врсту тако званих илузија суђења (Хелмхолц и делимице Вунт).