Topola

154

Сукцесивни контраст je један специалан феномен, који постаје услед хемизма мрежице, т. ј. услед тога што физиолошкп проиес на мрежици, који постаје утицајем спољњег супстрата, као хемијски процес траје дуже него физичка драж која га изазива; услед тога јављају ce бојне слике које долазе за чулним утиском једне одређене боје. Постоје две врсте таквпх слика: једне су идентпчне са претходним утиском боје, друге су јој супротне. Природа je мрежице на пме таква да физиолошкн процео, пзазван спољном дражи, траје кратко време по престанку овога, па ce за љим јавља супротан физполошки процес. Ономе краткоме продужењу првобптног процеса одговара прва идентична (или позитиена), овоме другоме супротноме процесу друга, супротна (плн негатита) бојна спика. Ако на пр. дуго гледамо y сунце кроз црвено стакло, па за■тим нагло окренемо поглед на какву спву илп белу површпну. јавиће ce најпре за једно врло кратко време слика сунца y црвеној боји, a затпм одмах јавпће ceслржа сунца y зелено-плавој боји. Са феноменима сукцеспвног контраста п са њпховом фпзиолошком подлогом отоји y вези феномен адаптације. Феномен адаптацпје почива y основи на трајању хемијских процеса п после престанка фпзичке дражи. Свакоме je познато да кад дзађе пз мрачне просторије на светлост, да му ce очи засену и да не распознаје јасно предмете, п обрлуто. кад ce пз светлости уђе y мрачан простор, с почетка ce нпшта не впди, и тек je после извеоног времена могуће распознавати објекте. То долази отуда што утисак на мрежпдп остаје д лосле лрестадка физдчке дражд. Кад налустдмо светло д уђемо y мрачан лростор, процес светлостд остаје на мрежици д чинд те не може мрежица да прдмд дејство новлх физичких дражл. другдм речдма праг дражи је ловишен (дошто je светлост јача драж од мрака). Тек кад престане дређашњл надражај светлостд (а он лрестаје ускоро чим нема влше физичке дражи, која га обнавља), може слабија драж мрака да дејствује на мрежицу. Обрнуто стоји ствар кад ce из мрачног лрелазд γ светлост. Феномен адап-