Topola

157

више cireux квадрата са црним квадратом y почетку, онда ce показује, да кад je објективна јачина светлости, која пропзводи ове ниансе сивога, таква, да те јачпне за два суседна квадрата престављају исти квоциент (односно да те јачине бројно изражене чине један геометријски ред), да je тада разлика y квалитету између два најблпжа квадрата иста. Што ce тиче велпчине прага дражи она износи. изражена y јединицама механпчког рада, једну необично малу количину (тако количина светлостп која може да осветли један мали прорез од једног милиметра ширине на даљпни од једног метра за време од једне половине секунде равна je механичком раду, који je y стању да један 35-и део једног милиграма поднгне y вис за милионити део једног милиметра). Даље je утврђен пнтересантан факт, да места на мрежици, која осећају најмање количине светлости. не леже y центруму већ на периферијн њеној. Пошто смо изложили основне чињенпце на основу којих ce може поставити теорија физиолошких процеса на мрежидп, сад ћемо укратко изложити најглавније од многобројних теорија ове врсте, наиме ЈунгХелмхолцову, Херингову и Крисову теорију. Прву теорију поставио je Јунг (Young), a допунио ју je Хелмхолц. Јунг je узео три основне Гетеове боје: црвено, жуто и плаво за основне боје, али ихједоцније заменио са дрвеним, зеленим и љубичастим и Хелмхолц je πρι-шио ту измену. Те су три боје зато изабране што ce мешањем из њих могу добити бело π све остале боје и њихове ниансе. Тим трима бојама одговарају по Хелмхолцу три дистинктна, различна физиолошка процеса на мрежици, и то je Хелмхолц наглашавао као главно, a сматрао je за споредно да ли ћемо претпоставити, да ce та три процеса дешавају y три разне очне материје дате y сваком иервном влакну, или ћемо узети да постоје три врсте нервних влакана. 5 белој сунчаној светлости има по Хелмхолцу све три врсте зракова; љубичастих, црвених и зеленпх, и зато она изазива y истој јачини сва три процеса и производи бело. Ако y каквој светлости има само црвених,