Topola

159

ii плаво). Црвено, жуто и бело су слецифички отворени, позптивнп осећаји, a зелено, плаво и-црно су специфичкп затворенп, негатпвни квалитети, и зато Херпнг претпоставља да тим двема врстама ocefeaja одговарају супротнп физполошкн продеси на мрежици. Он узпма да постоје трп спеднфпчно различне очде сулстанције и y свакој од њпх два супротна процеоа : асимилацдја и дпсимилација. Процес дисимилацпје je лозитивад, јер je од трошење храде, преставља дакле рад нерава, док je асимилацпја негатдван процес, јер значи регенераттдју (удор. π § 15), с тога по Херингу позитивностд π негативдости тих лродеса одговара доздтивност п легативност боја. Једна од три очне супстанције ствара својом дпсимплапијом бело. асимилацијом црло; друга сулстанција ствара диспмплацијом црведо, асимилацијом зелено, a трећа супстанција диоимилацијом жуто, асимилацијом плаво. Кад ce y једној од хроматских (фарбедих) сулстаација јаве оба супротна процеса, олда ce онд улиштавају. У ахроматској (бело-црној) супстанцији пак супротни процеси ce сумирају и дају сиво. Тако Херлнг објашњава факт да нема зелело-црвених и жуто-плавих нианса, a да. има црно белих (тј. сивих). Кад ce y једној од фарбених судстанција јаве супротди процеси аоимилације и дисимилације (т. ј. кад ce изазову две супротле боје) онда ce јавља бело не као феномен сумације тих супротних дроцеса, већ као фенономен остатка ; све су наиме фарбене супстанције (ло Херилгу) y вези са црло-белом сулсталцијом и процесл ла првима предосе ce да ову другу. Херилг даље претпоставља, да црно-беле оупстанције има ла мрежици y много већој количлнд него друге две и да ce она далазл свуда да мрежицп, док хроматских супстанција нема на лериферији мрежице, чиме су објашњене особине лнддректлог гледања. Тако исто Херинг објашњава слепило боја лретпоставком осуства хроматских супстанција на мрежици: код слепих за црвено и зелено нема црвено-зеледе, код оних за плаво и жуто жуто-длаве, a код тотално слепих за боје дедостају ибе хроматске супстанције. Даље Херингова теорија објашњава и Пуркињијев федомен као и распоред отво-