Topola

166

тим y другом моменту обраћамо пажњу на т|рју невољу и осећамо бол и т. д. Однос емоције на другу елементарну функцију субјектову, вољу, налазп свог израза y томе што воља хоће један квалиШет емоције, и шо позитивни квалитет њен a неће други, негатиени квалитет Постоји дакле непосредна веза између воље и емоције : два једино могућа правца воље управљена су на два супротна квалитета емоцргје. Двојност квалитета емоције долази дакле од њеног односа на вољну функцију субјектову, која je двострана. Али не само што ce емоција односи на субјекту већ постоји и однос емоцпје на сензацију, емоцијаје копча пзмеђу субјекта с једне и сензација (одн. спољних објеката) с друге стране, тако да емоцнја има централан положај y свести. Тај однос емоције према сензацијп налази свог израза y томе, штојесвака емоција својим местом y свести везана за једну специалну сензацију плн специалну преставу (која, као што ћемо видети —ј упор. §3l није нпшта друго до једна опециална врста сензацпје). Тај однос емоцнје према сензацпји, т. ј. локализација емоције, безизузетна je. Свака емоцпја везана je за извесну сензацију (плп за једну идеалну преставу) п само тиме што je емоција на тај начин индивпдуализпрана постојп однос између сензације и емоције, иначе бп тај однос био немогућан, пошто je емоцпја y једном моменту само једна, a сензадије су y сваком моменту дате многоотруко. Да су чулне емоције локализпране несумњиво je, на' пр. бол зуба локализпран je y околпни зуба, бол руке y околини руке (и само на основу те локализацпје ми смо y стању да познамо на ком месту организма постојп анормално стање). Духовне емоције су такође локализиране, али код њих имамо две врсте локализацнје : имамо једну директну локалпзацпју, онакву какву налазимо код чулних емоција, и једну индиректну. Код индиректне локализације духовна емоцпја je локализизирана чулно (т. ј. y телу нашем) п већина т. зв. „духовних“ осећања наших y ствари су чулна осећања, a духовност емоције лежиу том случају само y томе пш>