Topola

168

и бол били би по њима класни појмови, они би обележавали читаву класу сличних феномена. Осим тога постоје психолози који тврде, да нема само два квалитета емоције, бол и задовољство, већ да ггостоје и други прости квалитети њени. Тако Вунт разликује осим бола и задовољства још две квалитативне групе емоција (узбуђујуће и умирујуће с једне и ишчекујуће π задовољавајуће емодије с друге стране), y ствари пак те нове класе нису ништа друго до односи емоције бола и задовољства према вољнпм процесима и току престава (упор. § 38). Сва ова тврђења о новим класама емошшналних квалитета отпадају међутим чим ce призна јединичност емоције y једном моменту, и не само да тиме отпадају нове квалптативне класе емоција, него тиме отпада y исто доба и квалитативна разноликост појединпх болова и задовољстава. Јер ако постоји y једном моменту y свести само једна емоција ii ако свест y сваком моменту садржи плп емоцију бола пли емоцију задовољства (што ce тешко може ставити y сумњу) онда излазп, да других емоционалних квалитета оетш бола и задовољства нема. A кад би постојале ниансе бола п задовољства онда би оне морале бнти исто тако сложене из бола п задовољства ,као што су ниансе сивога сложене пз простог белог π црног. Према томе једна извесна нпанса била би сума извесне количине бола и извесне количине задовољства, она би дакле садржавала y истом моменту и бол и задовољство y себи, a το je немогуће. Ми истина опажамо да постојп разлика између задовољства ii задовољства, на пр. пзмеђу задовољства, које изазива срећно решење каквог математичког проблема π задовољства које долази од нечег слатког. Али та разлика долази од престава, које су везане за емоцију; једна ce емоција не може јавпти без једне преставе ii зато разлпка y преставама изгледа као разлика y смоцијама.

§ 22 0 значају емоције за психички живот Емоција je несумњиво различна од сензације и пптање je, зашто мора постојатп y свести поред сен-