Topola

170

феномени y организму вршили y присуству њеном. исто онако као да ње и нема. Да je емоција везана за организам, то je несумњиво. Органске функције тела или су сталне или перподичне. За органе који функционпрају стално каже ce да функционпрају нормално све донде док y опште функшкширају, за органе пад који периоднчно функцпонирају каже ce да ненормално функционпрају онда кад престану периодично функционирати, кад престане наизменичност њиховог функцпонпрања и нефункционирања (нефункцпонпрање једног перподпчног органа само je осуство његове функције, не може ce дакле сматрати као ненормално функцнонирање његово). Општп односи осећања бола и задовољства према функцијама органа' ови су: ненормално функционирањетелесних органа производп бол, п то важи y првом реду за органе који служе одржању жпвота (то су вегетативни органп, органп за крвоток и варење). Нормално функцпонпрање органа који стално функцпонирају нпје праћено никаквим специалнпм емоцпјама, на пр. нормалан рад срца не проузрокује никакво задовољство. Функцпонпрање органа пак, који периодпчно функдионирају, праћено je задовољством које je с почетка релативно велико, a после постепено опада ii најзад ce губи ако функција траје дуго времена. Нефункционирање перподпчнпх органа пак праћено je болом, који показује да ти органи захтевају материал за своје функционпрање, и што дуже траје осуство тог материала, y толико впше расте осећање незадовољства везано за нефункционпрање њпхово (такво je на пр. осећање глади). Несумњиво je дакле да постоји однос емоције према функцијама организма, дакле да емоцпја служп за одржање организма. Алп биолошка теорија ппак je нетачна. Њена нетачност постаје одмах јасна кад ce ставимо на становиште апсолутног реалитета свести (упор. § 4). Кад би свест била просто пратилац органскпх феномена, онда би, као што смо споменулп, било илузорно тврдпти да свест служп органнзму. Ако je свест пак реална, онда je она реалан, активан фак-