Topola

192

неравна. Такву површнну пак математичкп je немоryhe замислити без треће димензије, јер je таква површина гранична површина тродимензионалног простора. Праву пинију. можемо зампслнти без околног простора, пошто права не улази својпм дедовима y другу димензију. Тако исто можемо замислитп и раван без треће димензије. Али je немогуће замислити изломљену линију, која не била дата y простору од две димензије (у површпни), нити изломљену површину без тродимензионалног простора. Према томе јасно je да, пошто je површина која je дата y опажању изломљена, мора простор опажања битп тродпмензионалан, јасно je дакле дамора постојатп опажање дубипе. Из облика изломљене површине y опажању да ce и без обзира на тачност математпчког аргумента нзвести, да мора на ретинп постојати физиолошки супстрат за опажање дубине. Јер облик изломљеностп те површине такав je, да ce њој као таквој не може наћп непосредан физполошкп супстрат на ретпнп као површпни. Ретпна пма на нме облпк полукугле са извесннм неравшшама. Кад би ми дакле опажали само површпну због тога, што ретпна као површина не може опажати друго до површину, онда би поврпшна коју опажамо морала нмати облпк површине ретпне, a το не стоји y ствари. Према тоне y ретини као таквој мора постојат фпзиолошкп супстрат за опажање дубине, јер само на основу тога може облик опажене површпне одступати од облика површпне ретпне. Други, пспхолошки аргумент за опажање дубпне гласи овако. Центар нашег проотраног опажања не лежп y опаженој (бојној и бело-црној) површпнп, већ ван ње. Пошто пак тај центар мора лежати y једној пространој површинп, која са опаженом површпном стојп y директној везн (односно чинп њено продужење), то ce мора претпоставитп да између опажене површпне π центра просторног опажања постојпједан Шродимензионалан ocehaj, чвју граничну површпну чинп неоапжени део просторне површине y којој тај центар лежи. Тај je ocehaj ocehaj провиднога, јер он испуњава „празни“ простор, којп лежи пзмеђу „нас“