Topola

197

ziige der physiologischen Psychologie“ II Bd 5-te Aufl. 1902, s. 668 —686, затпм y „Grundriss der Psychologie“, 9-te Aufl. 1909, s. ΐδδ f., s. 160 f., s. 165 —170). Вунтова теорнја локалннх знакова садржи псте оне тешкоће, које смо горе навели за Лоцеову, али поред њих она садржи и нове. Тако претпоставка квалитативних локалних знакова само je неоправдано преношење таких знакова из области чула шшања (о овом последњем види даље y овоме параграфу) y област чула вида, Даље Вунт објашњава постанак просторне форме из непросторнпх локалних знакова и непросторних сензација вида на један начин којп je немогућан. Он на име претпоставља, да je синтеза пспхичких елемената y спојеве способна да y овнма створи сасвим нове особине, којих y елементима нема. Међутим таква претпоставка значила би стварање из ничега. Истина je да пма психичкпх спојева, који нису проста механпчка смеша елемената; али ближе посматрање показује нам, да такви спојеви не садрже, упоређени са елементнма из којих ce састоје, никакав .вЏшак y особинама, већ да ce новина њихова састоји y једном минусу особина (το ce најбоље впдк на садржајним спојевима боја, о којима je y §-у 20-ом било говора). Према томе и Вунтова теорија мора ce одбацити. Али п ако je нативистичка теорија како y односу на опажање дубине тако и y односу на опажање површине једино тачна, ипак из тога не треба закључити, да je опажање простора вида само ствар чулног органа. да y његовом доцнијем развићу не игра никакву улогу искуство, одн. репродуктивнп елементп свести. Ми ћемо доцније (упор. § 37) директно показити како ce преставе стапају са чулним утисцима и производе тако зване чулне илузпје (пример таквеједне илузије имамо y сл. 30). Чулни орган још од почетка даје нам опажање простора впда y све три димензије. Али понављање тога опажања y току жпвота, проширивање и смањивање његово отварањем, затварањем и кретањем очију y вези са репродукцијом тога опажања, све то чини те опажање простора y датом моменту садржи више но што je сам чулни орган као такав y стању да да. Утицај искуствених мотива на опажање простора вида