Topola

198

признаје и Херинг. Упор. „Der Raumsinn und die Bewegungen des Auges“ s. 564 —584. Иошто CMO на тај начин изложипи постанак опажања простора вида код окатог, сада ћемо изложитп његово просторно опажање чулом пипања. Кад сејговори о простору чула шшања, онда ое при томе мисли само на просторност мускуларних ocehaja напора и ocehaja пипања (отпора) на кожи, док ce осећаји топлоте и хладноће, као и (хипотетичнп) осећаји бола не узимају при томе y обзир, ма да ce ни њима не може одрећи просторност. Од прве две врсте ocehaja опет просторност ocehaja шшања несумњивија je и јаснија од просторности код ocehaja напора. Сваки појединп ocehaj шшања на име распрострт je, јер ce на њему да констатовати просторни облик (сви су ти ocehaj и површннски, a просторни облици њпхови изгледа да су кружни или линеарни). Бптна разлика пак нзмеђу просторности ocehaja пипања и ocehaja вида код окатог je та, што док сви његови ocehaj п вида чине један једини простор, дотде су му ocehajn пипања одвојени један од другог, један не стоји y непосредној просторној везп са другим, простор чула шгаања код окатог je дакле дисконтинуиран. Разлог зато лежи y томе, што ce ocehajn пппања, онако како ce онп јављају код окатог, локализирају y самом простору вида (или y простору имагпнације впда). Кад додирнемо нпр. једну руку другом, опажамо ocehaj пппања онде, где ce додирују визуелнп опажајп руку. Кад опппамо какав предмет, који лежи иза наше главе, ми локалпзирамо ocehaj шгаања између нејасне визуелне преставе руке, која предмет шша, и визуелне преставе опипаног предмета: y овом случају локализујемо дакле ocehaj пипања y простору имагиниције впда. Осетљивост за два просторно одвојена утпска нпје свуда на кожп иста. Највећа je осетљпвост на врху језика; ту je објективно минимално растојање, којеје потребно да ce два утиска осете као два, равно једном милиметру. После језика најосетљивији су врхови прстпју, затим длан, док су остали деловп тела мање осетљиви. Највеће минимално одстојање ове врсте на