Topola

199

кожи (т. зв. екстензивни праг дражи) износп 68 милиметара. Ta ce одстојања налазе најлакше помоћу цнркала, ii то на тај начин што ce мери најмања дистандија врхова циркада, која je потребна да би ce наједном одређеном месту коже произвела два динкстинктно одвојена утиска. У истој области на истом месту коже пма екстензивни праг дражп y свима правцима исту велпчину (услед чега постоје тзв. Веберови осећајни кругови на кожп). Разлпке y величини екстензивног прага дражи (одн. разлике y величини Веберових кругова) долазе од разлике y разгранатости фибрила сензибилних нерава за нппање и од разлике чулнпх апарата, y којима ce завршују нерви за пипање. Даље треба напоменути, да je опажање просторнпх облика спољних објеката пипањем код окатог несигурно π неодређено и да je та неодређеност већа прп пасивном него при активном шгаању: т. ј. пипањем ce сигурније распознаје облик' кад ce део тела, којп пппа (рука), креће преко пипаног објекта, него кад ce не креће. Кад на пр. метнемо на кожу руке два тела, од којих једно има облик квадрата a друго круга, биће нам немогуће опазити њихову разлику y облику (ocehaj пипања на име биће y оба случаја по облику своме кружан). Ако их пак будемо руком сукцесивно пипали, мп ћемо ту разлику очевидно констатовати п пипањем. Али било да je пипање активно или пасивно, y сваком случају окати локализирају своје ocehaj е пипања y простору чула вида. У то ce уверавамо лако самопосматрањем ; кад подигнемо руку, затворивши претходно очи, знамо где ]е рука, јер зампшљамо руку y идеалном простору вида y имагинацији, ми дакле продужавамо y имагинацији чулни простор вида (који je y овом специалном случају испуњен мраком) и локализирамо y њему објекте. Сваки окати кад пипа пресшавља y мраку, који опажа, y визуелним преставама оно тело које шгаа. Ta je асоциација код окатога тако чврста и невољна, да je њему немогуће имати ocehaj е пипања a не престављати их y простору вида. За окатога je дакле несумњиво опажање простора вида