Topola

отор на тше п опажамо ипрестављамо т. ј. ми имамоπ чулно опажање просторне сензације и идеално престављање распростртих слика имагинације, док. као што ћемо даље видети, време као такво, као ток психпчких садржаја нисмо y стању опазиши, већ га само y имапшацијп на основу функције мишљења замишљамо. С тога што ce време као такво не да непосредно опазпти, већ ce само замишља, ми време престављамо себи спмболичкп y форми једне праве линије, која je y правцу прошлости без почетка a која y правцу будућности непрестано расте. Из ове симболичке преставе времена y правој линпји ми апстракцијом долазимо до појма времена, који нам преставља апсшрактно време за разлику од конкретног времена одн. фактичког тока промена y спољњем физичком и унутрашњем психичком свету. Апстрактно време на име псто je тако једноднмензионално као и права линија,. алп док су y правој линији поједпне тачке дате све пстовремено, дотле су тачке времена, времени моменти, дати један за другим, тако да y времену егзистира само један момент, момент садашњости. Остали мо менти времена или су прошли, не постоје више, или не постоје још, будући су. Прошлост и будућност одговарају негативном и позитивном правцу на правој линпји кад ce пође од једне тачке њене, али док су ови правцн на правој линији пронзвољни, дотле ce прошлост и будућност не дају обрнути, што je прошло то никада више не може постати садашњим и будућим. Даље, као што ce права линија без прекида продужује y оба своја правца, тако ce замишља, да и време хомогено тече т. ј. да je без прекпда текло y y прошлости и да ће без прекида тећи y будућности. Напослетку замишља ce да континуитету праве линије одговара континуитет временог тока, одн. да као што ce између две тачке на правој линији увек налази линија, да тако исто између два садашња момента увек лежи времени ток. Психичко време као ток свесних садржаја оступа. y многим битним ознакама од овога апстрактног вре-