Topola

206

мена. Прва разлика лежи у томе, што док je апстрактно време једно, дотле сваки свеснп садржај y својим променама преставља засебно време, које ce нумерички разликује од времена других психичких садржаја. Друга разлика лежи y томе, што нпједпо од ових копкретних времена или што, краће речено, конкретно психичко време није непрекидно као апстрактно. Конкретно време, y коме ce налазе промене једног свесног садржаја, постојп само дотле, докле и сам свеснп садржај као такав постоји. Ако ce доцније y свестп јави пстп такав садржај, мп можемо његову егзпстенцнју замислити као продужење раније, али je очевидно y овоме олучају одговарајуће конкретно време прекинуто временим интервалом. y коме ce свеснп садржај није налазпо y свестп. Tpeha разлпка између апстрактног и конкретног психичког времена лежи y томе, што ce апстрактно време зампшља као апсолутан математпчки контипуум, док je конкретно психпчко време један дпсконтинуум, т. ј. оно je састављено из недељивих момената садашњостп, који непосредно следују један за другим. Ова трећа разлика најважнија je од свих наведених, и ми ce морамо на њој нешто дуже задржати. Ta трећа разлпка стоји y најтешњој везп са iraтањем о непосредном опажању временог тока плп питању о тако званој психолошкој садашњости. Многи психолози на пме тврде, да најбптнпја разлика између апстрактног и конкретног пспхичког времена лежп y томе, што док je y првоме фактичкп дат увек само један момент (момент садашњости), дотле je y другоме дат један део самог временог тока као таковог, по њима мп смо y стању опазити y свести п један део прошлости a не само недељпву садашњост, по њпма дакле психолошка садашњост не пада уједно са апстрактном. Доиста на први поглед пзгледа, да непосредно пскуство говори заову претпоставку. Кад н. пр. посматрамо кретање једног метеора на небесном своду, изгледа нам као да y једном једпном моменту опажамо цело кретање његово кроз простор. Тако псто изгледа нам као да y једном сложеном осећању опажамо y исто доба ње-