Topola

212

8 група, од којих свака има 5 чланова, a да je могуће натвише 16 сукцесивннх звукова схватитп као једну времену делину, кад нема поделе њихове y групе, односно кад постоје само двојне групе (јер je било немогуће при оваким експериментима спречити ово последње групирање). При томе времена интервала између појединих звукова не сме бити већа од 0,3 секунда ни маља од 0,18 секунда, тако да (40 X 0,3 =) 12 секунада преставља максимум времена, које ce схвата као једна времена целина; 12 секунада je дакле горња граница привидне пспхичке садашњости. При овпм експериментима бројаље (т. ј. бројање y речима) бнло je пзречно забрањено. Али то не доказује нп мало, да при њима није било бројања y ономе смислу, y коме смо ми то y горњој дедукцпји претпоставшга, т. ј. y смпслу делења таквог сукцесивног низа y групе. Доиста такво групирање постојп без изузетка y горњпм експерпментима и резултати експериментирања су друкчдји према величннп група. Кад je макснмалнп број сукдесивних утпсака износио 40, број група износио je или δ или 8, a кад je максимални број износпо 16, број група био je опет 8, из чега можемо пзвести закључак, даје осам максимум простих тачака (одн. престава које схватамо као једноставне) које je наша имагинација y стању да перманентно задржи y свести при оном бројању (без речп) њиховом, пз којег пропзплази непосредна престава времена. У вези са експериментима, који ce односе на максимум утпсака привидне пспхичке садашњостп, стоје експерпменти који ce односе на минимум (објективног) временог интервала између два утпска потребног да ce они схвате још као два секцесивна утиска. Тп су експерпментп чињени како са осећајима звука тако п са осећајима вида a упоређнвани су y том погледу п осећајп разнпх чула. Екснер јенагаао, експериментишући са електричним варннцама, да горњи минимум износи 0,002 део секунде за шумове који ce прп томечују, a 0,044 део секунде за варнице које ce виде. A ако ce y овом погледу упоређује шум са варнпцом, мшшмум објектпвног временог интервала између њих износп 0,16 део секунде, много je дакле већп него y прва два случаја. Ови експерименти показују, да je слух најосетљпвије чуло за минималне времене 1 интервале његових сукцесивних утисака, ида ce —— део ceOUvJ