Topola

не само y томе смислу, што претпоставља просторну околину других тела, него и y томе смислу, што je свеједно, да ли he ce за једно друго тело y околини, коме ce дато тело y своме кретању приближује (или од кога ce удаљује), тврдитидамирује, или he ce за њега тврдити да ce креће a за дато тело да мирује. Очевидно je да y овом последњем смпслуо релативитету кретања утисака (одн. субјективних тела) y субјективном простору опажања не може бнти говора. Међутпм кад ce кретање једног субјективног тела y субјективном простору упоређује са кретањем његовог објективног корелатума y објективном простору, услед оног релатпвитета кретања физичкнх тела могу настати неконгруенције између субјективног опажања кретања и објективног кретања (о њима he бити говора y §-у 37-ом).

§ 29 Број Као што апстрактно време није идентично са конкретним психичким временом, тако ни апстрактан број нема овог потпуног корелатума y непосредном пскуству. Појам броја садржи две елементарне стране; јединицу и множину , јер je број по дефиницији својој множина јединица. Јединица апстрактног броја пак (т. ј. броја y чпстој Аритметидп) није дељива, што ce да лако доказа.ти. Претпоставимо на име да je један дељиво рецпмо са два, дакле да постоји разломак —: пошто ce број два y именитељу овог последњег састоји из две јединице, то су очевидно ове као такве недељпве (јер je два по дефпницијп сумадве недељпве једпнпце), дакле не може нп једпнпца y бројптељу бпти дељива, дакле не постоји разломак —■ Како апстрактна јединпца није дељива, то je и апстрактна множина састављена из недељивих делова. У непосредном пскуству међутим нпти налазимо иедељиву једпнпцу нптп множину недељпвих једпнпца (ово двоје треба одвојити, јер бп бпло могуће замислити и само једну јединицу). Корелат апстрактне једпнпце y непосредном искуству лежи y простору вида y по-

220