Topola

226

и физиолошким супстратима. Јер Штумф није изближе извео y чему ое састоји квалитативна сродност тонова, која условљава њихово стапање. Поред наведене три теорије постоје још две, које ћемо овде само споменути; теорнја тако зване сродности музикал них тонова (на основу њихових парцнјалнпх тонова) и теорија дуалитета (ова последња полази од тројних дур и молакорда). Треба уз то још напоменути, да je Хелмхолц конзонанцију π дисонанцију сукцеснвшгх двојних акорда објашњавао такође на оснбву њпхове сродности одн. на основу сличности њнховпх горњих тонова (при чему ce претпоставља, да од тона којн je већ ншчезао остаје слика сећања, која конзонпра или дпсонира са идућпм тоном). Најопшврније излагање свнх овнх теорпја наћи he чпталац y W. Wundt, „Grundzüge der physiologischen Psychologie“, 5-te Aufl. 11-er Bd. s. 392—439.

ΤΡΕ ЋИ OДEЉ АK. Идеални садржаји и њихови спојеви. § 31 Природа слике имагинације (преставе)

Наша свест има способноот, да удвоји своје садржаје, да их пма на два начпна : прво као реалне, опажене садржаје, a друго као поновљене садржаје y једном новом (али ие бптно разлпчном) облику. Овп поновљенп садржаји постоје како y односу на сензацпје тако п y односу на емоције. Идеални садржаји емоција имају много мање значаја него пдеални садржајп сензација, јер je разлика пзмеђу идеалних садржаја сензацпја п реалних сензацпја много већа од разлике између идеалних садржаја емоција и реалнпх емоцпја. Идеални садржаји деле ce y слпке сећања, слике фантазије п слике мишљења, a опште пме за све њих je слпка пмагинације (у ужем смпслу имагинација je пдентпчна са фантазијом) пли престава. Престава ce употребљава y два разна значења: y ширем смпслу она обухвата п реалне и идеалне сензације, y ужем само ове последње.