Topola

227

Мп ћемо y следећем употребљавати преставу само y овом ужем· значењу. Прва и основна разлика између имагпнираних садржаја сензација п опаженпх садржаја сензација лежи y томе, што ce реална сензацпја јавља увек као саставни део опажања: појединачна сензација продукт je апстракцпје, психолошке аналнзе, док нам ce y искуству сензацпја јавља само y спојевима, чију суму чини спој опажања (спољњег света). Имагинирани пак садржаји сензација нису датп y таквом једном једноставном споју, већ y већпни случајева сваки имагинирани садржај је појединачан. т. ј. јавља ce за себе, a и кад ce јављају y спојевима, ти су спојеви појединачни. Ова разлика измођу реалних сензацпја и престава чини ове последње опособним, да постану елементи фантазије и мишљења. Ми смо наиме y стању y имагпнацнји не само да обновимо саму садржину реално опаженог, већ да поједине садржаје опажања ослободимо веза, y којима су y опажању дати, п да nx доведемо y сасвим нове везе. На тај начин пмагинацијом проширујемо своје опажање (своју свест о стварима) далеко над оним што je непосредно опажено : само на тој особини понављања свесних садржаја и спајања њиховог y нове спојеве, којих нема y опажању, заснива ce способност људске свести да постане огледало света. У чему ce састоји та способност свести, показује следећи пример. Дрвено, дато y опажању, налазп ce увек y околини која није црвена, т. ј. опкољено je другпм бојама и налази ce y светлом. Међу тим y пмагинацији ми можемо замислити црвено, које није y околини других боја, које je потпуно за себе. Ово замишљено црверо има исти квалитет као и опажено црвено и распрострто je као и оно, алп тај простор његов не чини саставнп део спољњег чулно опаженог простора (па ни онда када га ми замислимо да ce налази y самом том простору, јер y овом последњем случају оно нам не смета да видимо објекте иза њега). Овај простор имагинације црвенога ми можемо директно продужити н. пр. замишљајући плаво поред њега, али можемо увек замислити ида овог плавог нема, док y реалном простору опажања, ако поред