Topola

228

црвенога постоји плаво, ми нисмо y стању да самовољно уништимо плаво, a задржимо црвено. Друга главна разлика између реалних и идеалних садржаја лежи y различности њпхове живости : оно што je - опажено много je живље, јаче него оно што je замишљено. Престава најјасније светлости не сија, највеће грмљавине не грми и т. д., т. ј. разлика y живости између преставе и одговарајућег опажаја толжка je, да изгледа као да престава нема никаквог пнтензитета y себи, као да разлпка њихове жпвости није разлпка y интензитету. Пошто je на тај начпн утврђена разлика пзмеђуреалних садржаја и слика пмагинације, настаје питање, да ли не постојп битна разлика међу њима, да ли начин реалитета једних није битно различан од оног код других, одн. психичка материја једних битно различна од оне код другпх? У одговоруна ово питање постоје две дпјаметрално различне теорије : по једној од њих слике имагинације престављају једаи нов елементаран садржај свести, којп, и ако y своме квалитету имиШира остале садржаје свести (сензацију и емоцију), нпје са њима идентичан, док по другој постоји y крајној инстанцијп потпун идентитет између слика имагпнадија ii осталих садржаја свестп и разлпке међу њима су секундарне. Противу прве теорпје говоре директно ова три разлога. Прво, кадби слика имагинације билаједан битно нов садржај свести, било би неразумљпво зашто она својим елементима мора да имитира баш оне садржаје свести, који су пре тога бпли факшички y свестп датп, другим речима зашто су елементарне слике пмагпнацпје само реиродукције одговарајућих елементарнпх састојака реалних садржаја, зашто пмагинацпја није у стању да зампсли п оно, што пре тога није никада било опажено"? Да имагинацпја нпје y стању то да учини, свакоме je познато из непосредног искуетва његовог. Немогуће нам je зампслитп боју, коју нпкада нисмо видели, тон који никада ниомо чули, укус који шнсада нисмо језиком осетили пт. д. (као што слеп треће категорије није y стању да замиоли боје). Кад бп пак