Topola

238

ве y главном на пптање о идентитету нашег субјекта y прошлости. На ово питање дата су два супротна одговора. По једноме од њпх идеетитет субјекта y ирбшлости заснива ce на извесностп сећања као таковој, другим речима, тај je идентитет резултат она три момента, која y објективном смислу условљавају сећање. Ми знамо да смо y прошлости имали један одређенн објект y свести на основу слика сећања, које je он y друштву са другпм истовременим и доцнијим објектима оставио y нама, и само на основу тнх слика сећања ми знамо да смо и самп y ирошлости егзистирали. По другоме одговору пак ми нисмо y стању да знамо поуздано да сликама сећања допста одговара један одређенп објект y прошлостп ако независно од њих незнамо, да je наш субјект био дат y прошлостп. Јер слике сећања као такве и саме су пспхички садржајп, којп су датп y садашњем моменту свести, па п ако су тп садржајп слабијм пнтензптетом од осталих, ипак ми морамо на неки начин знати независно од њих за прошлост, да бп за њих могли тврдити да ce односе на прошлост. Допста ова аргументација мора ce признати за тачну и само je питање, како je могуће да субјект зна за своју егзнстенцију y прошлости независно од слпка сећања? Одговор на ово гштање за нас није тежак кад знамо, да нам опажање временог тока одн. прошлостп није непосредно дато, и да ми знамо за прошлост само на основу преставе времене коју образујемо, на раније показанп начин (упор. § 27), пз садашњих психичких садржаја, који су перманентни. Чим на име признамо могућност ових последњих, упоређивање слика сећања са прошлим психичкпм садржајима, на којп ce они односе, постаје прннципиелно могуhe. Кад имам на пр. црвено y опажању и то исто црвено y слици сећања, онда je могуће, чим ce претпостави да je оно прво перманентан садржај y свести, непосредно упоредити обоје и утврдптп да ce слика сећања црвенога као престава односи на опажај црвенога: слика сећања црвенога на пме слабија je интезитетом и својом променљивошћу подложна je непосредно нашој вољи, што са опаженпм црвеним није случај, тако да ja могу уништити слику сећања, док црвено још непрестано y свестп остаје. Кад je пак један пут на овај начпн утврђено, да ce