Topola

сти y стању спавања без снова престављају апсолутне прекиде y нашим низовима слика сећања. У овом последњем случају може ce рећи да ми долазиме до извесности о нашем сећању тек посредним путем, на име на основу претпоставке једног константног спољнег света, који je независан од наше свести, и на основу претпоставке и псказа других људи. Изложитп све логичке моменте, који детерминнрају наше сеfaaae y овим случајевпма, била би врло иктересантна ствар,. али то излагање спада више y Теорију Сазнања и Метафпзику него y емпириску Психологију и с тога мп овде прелазимо потпуно преко тога. Поменућемо само, да je главни формални момент, који детермиш-ipa и овде наше сећање, непроменљивост реда y коме ce јављају слике сећања y једном низу њпховом. Непроменљивост реда, y коме ce јављају слике сећања y низовима сећања битни je услов, којп чини такав један низ слика имагпнације низом слика сећања. Тај je момент тако важан, да упоређен са њим момент потпуностн једног таквог низа пгра релатпвно споредну улогу. Доиста ми можемо нпзове слика сећања јако скраћпвати па да тиме тп низовп не пзгубе значај' сећања; чим пак ред, којим ce поједине слике y њемл г јављају, постане произвољан, слике имагинацијс одмах постају подложне вољи п постају одмах способне да ce претворе y слике фантазпје п слике мпшљења. Скраћивање низова слпка сећања двоструко je: оно ce састоји или y сужавању илн y савијању нпзова. Сужавање ce састојп y изостављавву чланова једног и истог низа, a савијање y пренашању чланова једног низа y другп тиме што ce читав један нпз изоставп, a чланови ce његови пренесу y празнине суженог неизостављеног нпза. Сужавање низа производи само онда илузију y сећању (т. ј. сећање на нешто што није било), ако je сувише велико т. ј. ако ce изостављањем чланова објект из прошлости сувише приблпжи садашњости, пзгуби дакле своје одређено место y прошлостн; савијање низа пак увек производи илузију y сећању, јер ce њпме објект премешта из своје првобитне околине y другу y којој ннје бно, губи дакле своје y простору. Несећање на нешто што je било не преставља нлузпју y сећању, већ то je илузија памћења.

240