Topola

242

али тако да ова само врло кратко време, π το као сасвим тамна слика, постоји y свестп, па ce за тим спаја са самим објектом, и y том моментаном стапању обојих лежп процес, чпјп je резултат познатост објекта. Стапање слике сећања са опаженим објектом према томе je један свестан, али не јасно свестан факт, дакле један релатпвно несвеотан факт, којп ce манифестпра y свести јасно само као познатоот објекта: слпка сећања, спајајући ce са објектом, облпва тако pehn овај последњи познатошћу. Процес упознавања према томе бптно je процес сећања. упознавање не би бнло могуће без сећања. Теорпју по којој je познатост непосредна особпна позкатих објеката заступа на пр. Хефдинг. Упор. „Psychologie in Umrissen auf Grundlage der Erfahrung“, 4-te Aufl. 1908, s. 165 ff. Да доиста постоји слпка сећања y случају упознавања, показују онп случајп упознавања, где ce акт упознавања не може да пзведе моментано, случајеви y којпма нам ce датп објект чини познат. алп y чију ранпју егзпстенцију нпсмо спгуршд и- где услед тога, да бп ce извршио акт упознавања, мора придоћи део низ слика сећања, преко којега ce вршп нумерпчка идентификација слпке сећања са датим објектом. У тим случајевпма наиме слика сећања предмета лебди тако рећп y нашој свести, алп она није y стању да нас увери о његовој ранпјој егзистенцијп, п мп тада морамо, да би ово уверење y себп произвели. пзазвати читав низ слика сећања, којим ћемо тачно одредптп време π место када ce je објект ранпје јавпо y свести. Одавде ce пак види да je упознавање сећање ii ако сећање, које садржи y себп само првн момснт сећања јер кад то не би бпо случај, кад бп познатост била нешто непосредно на садржајпма дато, онда не бп требало да има случајева, y којима ce тај момент познатости мора произвеотп накнадшш, потпуно јасним и свесним сећањем. Ови последњп сјп тчајеви престављају прелазан облпк пзмеђу упознавања ii сећања y ужем смислу : присутни објект чини, да je резултат целог овог процеса упознавање, констатација