Topola

243

идентптета једног присутног објекта са једном сликом сећања, али сам процес те констатацпје je исти као код сећања y ужем смислу. Пошто смо на тај начин прегледали функције слике сећања и њених спојева, оада прелазимо напосматрање ових последњих. Ти су спојеви без изузетка сукцесивни т. ј. једна слика сећања јављасе y cüojy ca другом само ако ce ова јавља за њом. истина могуће je да ce јаве и две или впше слика сећања и истовремено, али тада не постојп никаква узрочна веза међу њима, јављање једне није ни на који начин условљено јављањем друге (симултаних веза међу њима ce ipso нема, пошто оу оне локализиране на разнпм местима y свести). Сукцесивни спојеви слика сећања назпвају ce y класичној Психологији асоцијацијама (т. ј. удружењима, спојевима) и сматрају ce y тој Психологијп за једине психичке- спојеве. Још Аристотело поставио je т. зв. четири „закона“ по којпма бнва та „асоцијација престава“. Ти су закони: 1ј закон асоцијације по сличности, 2) закон асодијације по контрасшу, 3) закон асоцијапдје по коегзистенцији (истовремености) и 4) закон асоцпјације по сукцесији. Први закон гласи ; слике сећања сличних објеката изазивају једна друху. Примери су многобројнп: кад ce сетимо пергамента сетимо ce хартије, кад ce сетимо пушке сетимо ce топа, кад ce сетимо Александра Великог сетимо ce Наполеона и т. д. Једна иста престава може разним странама својим изазвати разне сличне преставе. Други закон гласи: слике сећања супротних објекаша изазивају једна другу. Кад ce сетимо белог ми ce сетимо црног, кад ce сетимо дана сетимо ce ноћрг, кад ce сетимо џина сетимо ce кепеца, кад ce сетимо раја сетимо ce пакла и т. д. Трећи закон гласи: слике сећања објеката, којп су билн истоеремено један близу другог y простору оиажени, изазивају једна другу. И ова je асоцијација као и прва врло честа: кад ce сетимо баште сетимо ce кућице која je y њој, кад ce сетимо београдске