Topola

248

између процеса чулног утиска и процеса слике сећања једнострана je. У сл. 27 дрестављају А х иа х две ганглгпске ћепице (ми узимамо овде, зарад простијег лзлагања, само две ганглијске релиде, y стварп сваки чулни утпсак као и свака слика сећања условљеда je великом множином дстих), везане једним асоцијатившш влакном, од којпх je y првој продес чулног утиска, a y другој процес слпке слпке сећања : ми морамо претпоставити, да ce процес а х не може јавитп без процеса А х , да je процес А х услов да ce јавп процес а 1? a не обрнуто. Најважнија консеквенција, која излазп из ове прпнциппјелне зависности, утоме je, што ce процес а х све лакше изазива одн., што je диспозпција aerosa све сталнија, y колико je чешћи продес А х . На основу ове претпоставке лако ce увиђа, да he лоновна појава чулног утиска увек изазватп п појаву слике сећања ранпјег утиска исте врсте, чиме je објашњен акт упознавања. Једнострана зависност продеса достојл д међу процесдма слдка сећања. Tu ce процеси далазе на разндм местима y мозгу која су ловезана међу собом асоцдјајативндм влакнима. Ако ce два реална утдска А х п В! јављају увек нелосредно једад за друпш, онда ће ce и слдке сећања а х д јављатл нелосредно једна за другом, тако да he јављање једне (а х ) условљаватп јављање друге одн. дроцес а х условљаваВе процес h v II ова асоцдјатлвна веза y толико he бити сталнлја што ce чешће буде обнављала. Најлростији пример за то имамо y учењу речп странпх јездка : ако смо навдклп везнватд речд страног језпка за наше речд, такодаје лрво лзговарана страна реч па за тим њено српско злачење, онда ћемо умети pehn орпско значење једне страле речи кад je чујемо или прочптамо, алд срлској речп нећемо уметл nahii одговарајућу страну реч, д тек ако смо вршилд д обрнуте аооцијације, моћд ћемо д το после дзвеоног времена чпнлти. То лсто влдимо дна памћењу ii релродуковању стлхова, којд чиие једну целину; ми их молсемо лако релродуцдратл кад почнемо од лочетка т. ј. од прве речд лрвог стнха, док je много

сл. 27.