Topola

249

тежа та репродукцпја ако ce почне ма на коме другом месту. У вези са овим последњим објашњењем да ое објаснптп π један специјалан феномен асоцијације, т. зв. феномен елпмпнацпје Ако процес слике сећања y ганглијској ћелици В (в. сл. 28) стоји y једностраној зависности са процесом y ћелици С, a овај y истој таквој зависностп са процесом y ћелпцп А, то ое може деспти да после извесног времена процес y С сасвим изостане, тако да асоцијативна веза изме-1)У Aи В постане директна, т. ј. таква као да интермедијернп процес С нпје ни постојао. Схематпчки изражено, то бпва онда, кад ћелице ниоу поређане линеарно, тако да бп процес морао, полазећи из А, нужним начпном npohn кроз С, да би дошао до В, већ кад ћелице леже на пзломљеној (или кривој). лпнији (сл. 28), тако да линеарна асоцијативна веза између A и В може после извесног времена да ојача y толикој мери, да ce спровођење надражаја од A y В врши директно тим правцем. Да бп ce пак до тог резултата дошло, ми морамо претпоставити, да увек кад ce je првобитно јављало спровођење надражаја из A y С a одавде y В, да je било и спровођење надражаја y В, па да je доцније, услед асоцијативнпх веза ћелице С са другим околним ћелицама, оно прво спровођење постајало све слабпје, док на послетку нпје остало само ово друго. Пример овакве елиминацдје имамо.опет y учењу страних језика: ми учимо речи страног језика обично на тај начин што их везујемо за речи нашег језика, које служе као посредници између сграних речи и објеката, тако да слике сећања речи нашег језнка чине интермедијерни члан између слика страних речи и слика сећања објеката, које те речи означавају. После извесног времена та) ннтермедпјернп члан отпада и тек кад он испадне, кад страна реч непосредно означава објект, тек онда ce може рећи да знамо стран језик. Ако напослетку слике сећања а х , и одговарају

ел. 28.