Topola

250

чулним утисцима A l и (сл. 29), који су ce увек,. услед истовремености одговарајућих спољних објекатк,. јављалл y исто време, њиховп процесп а х п b 2 очевпдно неће отајати више y једностраној зависностп т. ј. свакп од њпх моћи he ce јавптл први, али ће и тада, услед везе асоцпјатпвним влакном одговарајућпх ганглпјских ћелица, један процес увек пзазватп други, чиме je асоцпјаднја по пстовременостп физиолошки објашњена. Што год постоји впше слпка сећања тпме п асоцпјатпвне везе међу њшга постају све заплетенпје,. тако да ce образују чптавп асоцијатпвнп нпзови, одн. групе међусобпо повезанпх процеса, тако да свака слика сећања постаје члапом впше таквих група. Пптање настаје, како je могуће п шта je оно што чпнп, те једна слика сећања изазива увек баш само jedmj од многобројнпх слика сећања, са којима стојп y асодијативној вези Ч Што једна слика сећања не пзазпва увек једну исту слику сећања за собом, то je разулхљиво на основу баш овог факта, да свака поједдна слика сећања стојп y асоцпјатпвнпм везама са множпном другдх, али зашто она онда не изазпва много њих y исто доба него само једну‘? II за овај факт може ce наћи само фпзполошко објашњење. Ово последње могуће je пзвестп на основу следећа четлри фактора. Прво на основу веће или мање староспш асоцијативнпх везамеђу фпзполошкпм диспозидијама слдка сећања; све асоцијатпвне везе ове врсте не припадају по своме поотанку истом добу, једне су старпје, друге доцније. Једна иста фпзполошка длопозпцпја, кад постане актуална, изазваће међу фпзиолошклм дпслоздцијама, с којима je асоцлативно везапа. пре ону која je доцнпја, јер he њлхова асоцпјатпвпа веза бдтл јача, свежлја. Друго на основу учестаног обнављања асоцијативних веза: једна сјшзполошка диспозпција, кад постане актуална, учипиће актуалном олу од фпзлолошких длспозлцпја везандх са њоме, са којом je ce рандје чешће јављала, пошто he y овом случају бптл

сл. 29.