Topola

та веза лакша, израђенија од осталпх веза. Tpehe на основу јачине тих асоцијатпвних веза: асоцијативне везе међу фпзполошким диспозицијама, y момепту њиховог првог постанка, нису све подједнаке јачнне, те he с тога при актуализирању једне такве диспозиције битп она од осталих диспозицпја актуализпрана чија je асоцијатпвна веза са њоме најјача. Напоспетку четврто на основу т. зв. консшелације физполошких дпспозпцпја: продеси, које изазива актуалпзирање фпзиолошких диспозиција везаних асоцијативним везама, утичу један на другп и то или тако да ce узајамно иојачавају плп да ce узајамно смањују п спречавају , тако да he услед тога актуализирање једне физполошке дпспозицпје пматп за последицу само актуалпзирање оне физиолошке диспозиције, чнје јављање буде омогућено појачавањем да два, a спречавањем осталпх процеса. -Овај четврти фактор најважнији je од свију π прва три имају ce сматрати само за допуну његову. На основу сва та четпрп фактора пак факат јединичностп спжке сећања y сукцесивној асоцијацији таквпх слпка постаје физиолошки потпуно разумљив. Осим наведених фактора наводи ce често као засебан фактор и емоционална вредност једне слике сећања. Пошто пак емоцнонална вредност као такова и сама мора имати свој физиолошки супстрат y мозгу, то ce тај супстрат има y крајној инстанцијп ппак, бар по форми својој, схватити као један од наведена четпри фактора. Опширно излагање свих тпх фактора наћи he чнталац (у вези са згодним примерима) у W. James, of Psychology“, vol. I, p. 566—77. Упор. и Ziehen Th. „Leitfaden der physiologischen Psychologie“, 7-te Aufl. s. 184 ff.

§ 34 Памћење. Као што смо поменули y §-у 33-см, памћење je скуп свих можданих диспозиција за слике сећања, и као такво оно je физиолошка функција. Памћење ce може посматрати са гаест страна; 1) по обиму, 2) по разноликости, 3) по верности, 4) по трајности, δ) по брзини и 6) по услужности (готовооти). Обим памћења односи ce на број, на множину пре-

2б1