Topola

252

става, које оу дате y њему, и прехма томе да ли je тај број велики или мали и за памћење ce каже да je по обиму широко или уско. По разноликости својој памћење je многосШрано или једнострано. Многострано je памћење онда, кад садржи y себи хшоге различне групе престава, као преставе места, личности, догађаја, бројева, математичких формула и т. д., a једнострано ако ое односп само на једну врсту престава. Код памћења речи ваља разликоватп два тппа ; визуелни и аудитивни тпп ; визуелнп тип памти речи према њпховој оптичкој престави (т. ј. памти написану реч), a аудитивни тип памти речи као звук. По верности памћење je верно илп неверно. Верно je оно памћење које репродуцира преставе онако како су оне биле првобитно дате; код неверног памћења постојп велика квалитатпвна разлпка пзмеђу слпке сећања и фактичког објекта (слика сећања je непотпуна). По трајању памћење je пли дугоШрајно или малотрајно. Дуготрајно je оно памћење, које je дуго времена y стању да задржп диспозпције слика сећања, малотрајно задржава ове само кратко време. У вези са овом разликом пзмеђу дуготрајног и малотрајног памћења стоји питање о тако званом апсолутном заборављању. Да лн je могуће малотрајно памћење y строгом смислу те речп, т. ј. да ли je могуће да ce диспозпција једне слике сећања сасвпм изгуби? Да бисмо решили овај проблем како ваља, морамо разлпковатп способност репродукцпје једне преставе y свести од способностп задржавања њене диспозпције y мозгу, т. ј. морамо разликовати динамичку од статичке стране y памћењу. Способност репродукције једне слике сећања завпср! од асоцпјатпвнпх веза њенпх са другнм сликама сећања, a те бп везе могле битп тако слабе, да никада не дође до њене фактичке репродукције: тада постојп статичка али не п дпнамичка могућност репродукције, п према томе je апсолутан заборав y динамичком смпслу могућан. Да ли je пак такав заборав могућан п y строгом статичком смпслу, на то пптање врло je тешко датп одговор. Има фпзи-