Topola

256

стране његове. Памћење има међутим и једну психолошку страну своју, наиме y толико y колико ce има y виду унутрашња психолошка страна асоцијативнпх веза, које спајају физиолошке диспозиције слика сећања одн. y колико ce гледа на релацпоне везе овпх последњих. У овом погледу памћење je пли механичко или логичко. Механнчко je памћење оно чије актуализнране преставе не садрже y себи логпчке релације, које постоје међу одговарајуЉм стварним објектима. друкчије речено, механичко памћење омогућује само реџродукцију престава објеката a не п репродукцију логичких релација, које међу сшша постоје. Логичко памћење пак оно je, чпје ктуализиране преставе садрже и ову репродукцпју логичкнх релација међу одговарајућим објектима. Математички став : sin 2 a -ј- cos 2 a = 1 запамтићемо чисто механички, ако при репродукцпји његовој будемо репродЈ-цирали само преставу сп/а нуса ( —, где je а Једна катета а с хппотенуза прас воутлог троугла) косинуса (—, где je b друга катета с правоуглог троугла), квадрата и јединице, а не буемо репродуцирали Питагорин став а 2 -)- b 2 =с 2 п а 2 q2 арптметички став пз којих горњп став логички следује одн. y којима оу изражене одговарајуће логичке релацпје, које постоје пзмеђу спнуса п коспнуса. Механичко памћење може ce ограничити ir на чисту репродукцију речп без престава п појмова, које ce вежу за речи, и кад ce говорп о механпчком памћењу при учењу онда ce обпчно мисли на ову врсту механичког памћења. Механичко памћење међутим не треба потпуно одбацити, оно je шта више подлога за логпчко памћење и подлога п за само мпшљење: тек ако смо једну извесну количину престава „механичкп“ упамтили, она постаје наша фактичка својина и постаје материјал увек приправан за извођење логичких операцнја на њему н на основу њега.